POLNO PRENOSIVE INFEKCIJE


2015-09-09


Polno prenosive infekicije ili seksualno prenosive infekcije su bolesti koje se, ako ne uvek, onda najčešće prenose seksualnim kontaktom.
Seksualni kontakt omogućava laku šansu različitim mikroorganizmima da pronađu novog domaćina. Ovi uzročnici bolesti mogu biti mali virusi, jedva vidljivi mikroskopom ali mogu biti i veliki dovoljno da se vide golim okom.
Iako ove bolesti obično rezultuju infekcijom posle upražnjavanja oralnog, vaginalnog ili analnog seksa, mogu se preneti i poljupcem i bliskim telesnim kontaktom.
Polno prenosive infekcije spadaju među najčešće infektivne bolesti u svetu. Iako su one pokazale određeni stepen smirivanja osamdesetih, pre svega zbog pijave AIDS-a i akcentovanja zdravih životnih stilova, pre svega onih koji se odnose na reproduktivno zdravlje kroz safe sex ponašanje.
Ako želimo da klasifikujemo bolesti po tome kada su proglašene za seksualno prenosive, dolazimo do sledećih podataka:
Najranije priznata PPI su šankroid, gonoreja, granuloma ingvinale, Limfogranuloma venerum i sifilis.
Relativno skoro prepoznate kao PPI su: hlamidijalne infekcije, stidne vaši, genitalna kandidijaza (iako nije nužno PPI), genitalni herpes, HIV/AIDS, Moluscum kontagiosum, negonokokni uretritis, šuga i Trihimonijaza.
Bolesti koje se povremeno prenose polnim putem su: Amebijaza, Kampilobakterioza, Citomegalovirusna infekcija, Hepatitis A, B i C, salmoneloza i Šigeloza.

Odradićemo nekoliko najznačajnijih polno prenosivih infekcija.

SIFILIS
Sifilis je polno prenosiva infekcija izazvana bakterijom Treponema pallidum. Ova bakterija ulazi u telo preko sluzokože vagine, usta, analnog otvora ili kože. Kroz nekoliko sati bakterija dospeva u regionalne limfne čvorove, a potom se širi krvlju po celom telu. Sifilis ima sposobnost i vertikalne transmisije sa majke na plod, tokom njegovog razvoja u trudnoći.
Simptomi sifilisa počinju obično nedelju do maksimalno 13 nedelja posle infekcije, najčešće 3 do 4 nedelje. Ova infekcija obično ako nije lečena prolazi kroz tri različita stepena: primarni, sekundarni i tercijalni. U organizmu može ostati nekoliko godina i na karaju proizvesti teža oštećenja srca, mozga i ne tako retko smrtni ishod.
Primarni stadijum se karakteriše pojavom bezbolne ranice (ulceracija) koja se javlja na mestu ulaska bakterije u organizam (penis, vagina, vulva, a ređe i na anusu, rektumu, usnama, jeziku, grlu, grliću materice, prstima).
Obično je ranica pojedinačna, a ređe je više ulceracija. Počinje kao mala crvena, izdignuta površina koja ne boli i ne krvari, a ivice su joj izdignute. Limfne žlezde u neposrednoj blizini su upaljene, uvećane i takođe bezbolne.
S obzirom da ne daje bolove skoro polovina žena i trećina muškaraca ignoriše ovu pojavu. Ova ranica obično spontano zaraste za 3 do 12 nedelja posle čega se osoba oseća potpuno zdravo.

Sekundarni stadijum sifilisa obično počinje 6 do 12 nedelja posle infekcije sa osipom po koži koji može i duže da potraje. Oko 80% pacijenata ima ranice na sluzokoži usta, a njih 50% ima uvećane limfne žlezde po celom telu. Oko 10% pacijenata imaće smetnje sa vidom zbog otoka optičkog živca koji se javlja zbog infekcije. Javljaju se upale zglobova i ligamenata koje bole. Moguće su i infekcije bubrega sa pojavom proteina u mokraći, jetre sa pojavom žutice i upale mekih moždanica zbog čega će se razviti akutni sifilistički meningitis sa glavoboljama, ukočenošću vrata i ponekad gluvoćom.
Na spojevima sluzokože i kože, usne, vulve, analnog otvora mogu se javiti uzdignute površine koje se zovu ravni kondilomi (Condylomata lata), sive boje i izuzetno infektivnog karaktera. Opšti simptomi ovog stadijuma su malaksalost, gubitak apetita, mučnina, umor, groznica i anemija.
Latentni stadijum nailazi posle nelečenog sekundarnog stadijuma kada se infekcija smiruje i simptomi povlače.

Tercijarni stadijum je nezarazni stadijum. Simptomi mogu biti srednje izraženi ali nekada su izuzetno jaki. Benigni tercijarni sifilis je izuzetno redak danas. Pojava uvećanja tkiva različitih organa koje zovemo gume polako rastu i ostavljaju izmenjeno tkivo i ožiljke. Mogu se pojaviti bilo gde u telu. Kardiovaskularni sifilis se javlja 10 do 25 godina posle inicijale infekcije sa pojavom aneurizme aorte ili aortnom insuficijencijom praćenom bolovima u grudima, srčanom slabošću i iznenadnom smrću. Neurosifilis može ići sa simptomima glavobolje, vrtoglavice, mentalne konfuzije, napadima koji mogu ličiti na epileptične napade, slabom koncentracijom, izmenjenim ponašanjem, teškoćom u govoru, slabošću polovine tela, promenama raspoloženja, depresijom, a promene na kičmenoj moždini dovode do specifičnog načina hoda i bolova tokom hoda u ekstermitetima koji označavamo kao Tabes dorsalis.

Dijagnoza sifilisa se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i laboratorijskih testova od kojih su dva najznačajnija i to su VDRL test i RPR test. Ipak najznačajniji test je test direktnog dokazivanja – Treponeme imunofluorescentnim metodom.

Lečenje je penicilinskim preparatima i daje se najčešće u obliku injekcije. Penicilinom se leče svi stadijumi sifilisa, a moguće su i jednokratne šeme davanja. U slučaju alergije na penicilin, lečenje se obavlja doksiciklinom.
Prognoza za primarni, sekundarni i latentni stadijum je dobra, a tercijarni stadijum zbog velikih organskih i mentalnih oštećenja pokazuje nemogućnost povratka na stanje pre infekcije.

GONOREJA
Gonoreja je seksualno prenosiva infekcija uzrokovana bakterijom Neisseria gonorrhoae kojom se inficira ureter, grlić marerice, rectum, kao i grlo i konjuktive očiju.
Gonoreja se može raširiti celim telom posebno u kožu i zglobove, a kod žena će izazvati upale unutrašnjih polnih organa praćenih bolom u maloj karlici.
Kod muškarca se simptomi javljaju obično 2 do 7 dana posle infekcije. Počinju kao blaga nelagodnost prilikom mokrenja, a potom se pojavljuje gnoj iz uretera na glaviću penisa kad se češće i bolnije mokri, a otvor uretera na glaviću je otečen i crven.
Kod žene prvi simptomi infekcije se javljaju 7 do 21 dana posle infekcije. Žene često nemaju nikakve simptome pa se infekcija kod žene otkriva preko infekcije muškog partnera. Obično su simptomi umerenog karaktera ali nekad mogu biti u vidu čestog i bolnog mokrenja, pojačanog sekreta iz vagine i groznice. Tokom polnog odnosa u ovoj fazi mogući su bolovi i nelagodnost.
Muškarci koji imau seks sa muškarcima i žene koje su imale analni seks mogu kao mesto infekcije imati i rectum što je praćeno nelagodnošću, otokom i crvenilom, prolivastim i sluzavim stolicama. Oralni seks nosi rizik od infekcije ždrela praćen klasičnim simptomima upaljenog grla. Ukoliko gonokok posredstvom inficiranih ruku ili tokom porođaja sa majke kontaktom pređe na oči dovodi do gonorealnog konjuktivitisa. Vaginalne infekcije kod devojčica i mladih devojaka uzrkovane N. Gonorrheae mogu pobuditi sumnju na seksualno zlostavljanje odraslih.
Dijgnoza se postavlja identifikacijom uzročnika pod mikroskopom posmatrajući uzorak gnoja uzet sa inficiranog mesta.
Lečenje se sprovodi antibioticima i to najčešće single dozom ceftriaksona intramuskularno ili jednonedeljnom terapijom tetraciklinima ili single dozom azitromicina. Kod muškarca se i posle lečenja može javiti postgonokokni uretritis koji je uglavnom uzrokovan Chlamidijom i stoga pacijente koje lečimo od gonoreje ceftriaksonom treba lečiti i od hlamidijalne infekcije.

ŠANKROID
Šankroid, ulcus molle ili meki šankr je polna infekcija izazvana bakterijom Haemophlus ducreyi koja daje bolne, dugotrajne genitalne ranice ili ulceracije.
Nekada retka infekcija u zapadnom svetu i severnoj polulopti pojavom HIV/AIDS-a javlja se sve češće.
Simptomi počinju 3 do 7 dana posle infekcije i javljaju se u vidu sitnih bolnih plikova na spoljnim genitalijama i oko anusa koji rupturiraju i spajaju u veće rane. Limfne žlezde se u blizini uvećavaju i spajaju formirajući apsces, gnojne kolekcije koje nađu put spolja preko kože i prazne se u spoljašnju sredinu.
Dijagnostika se bazira na uzimanju uzorka gnoja i direktnom identifikacijom uzročnika.
Lečenje mekog šankra postiže se antibiotskom terapijom i to ceftriaksonom ili eritromicinom 7 dana.

 TRIHOMONIJAZA
Trihomonijaza je infekcija vagine, grlića materice ili uretre uzrokovana uzročnikom koji se zove Trichomonas vaginalis.
Klinička slika se češće sreće kod žena i procena je da bar 20% žena u reproduktivnom periodu iskusi ovu bolest.
Eventualni simptom je žućkasto zelenkasta sekrecija iz vagina specifičnog mirisa nagorele gume. Češće mokrenje je dokaz da je infekcija zahvatila i urinarni sistem.
Kod muškaraca simptoma vrlo često i nema, a kada se pojave obično su poput klasične urinarne infekcije: češćeg i bolnog uriniranja sa mogućnošću da bude inficirana i prostata i epididimis.
Dijagnoza se postavlja dokazivanjem mikroorganizma sa karakterističnim bičem pod mikroskopom.
Leče se single dozom metronidazola (Orvagil) kod oba partnera, s tim što se kod muškarca ovo lečenje produžava na 7 dana.

GENITALNI HERPES
Genitalni herpes je infekcija genitalnog regiona, kože i rektuma i pridruženih površina virusom, odnosno Herpes simplex virusom.
Dva su poznata tipa herpes virusa. Tip 1 i tip 2. Dok tip 1 obično inficira sluzokožu usta (u narodu poznata kao groznica) tip 2 se prenosi polno i inficira anogenitalnu regiju.
Prvi simptom se javlja 4 do 7 dana posle primarne infekcije u vidu svraba, peckanja i bolova da bi se potom inficirana površina pretvorila u crvenkasto polje sa karakterističnim sitnim brojnim i bolnim vezikulama ili plikovima. Posle nekoliko dana i pucanja ovih plikova oni zarastaju i mogu ostaviti ožiljke.
Limfne žlezde su takođe uvećane, a prisutni su i simptomi opšte infekcije: malaksalost, groznica i bolovi u mišićima.
Kod imunokompromitovanih (HIV/AIDS) klinička slika može biti teža. Iako se bolest spontano povlači posle 3 do 12 dana nekada, doduše retko, može dovesti do težih i po život opasnih stanja kao što su upala moždanica – meningitis i upala mozga – encephalitis.
Dijagnoza se postavlja pomoću kliničke slike i laboratorijski. Lečenje podrazumeva antivirusnu terapiju.

GENITALNI KONDILOMI
Genitalni kondilomi su promene u vidu karfiolastih izraštaja oko vagine, penisa i rektuma uzrokovane Humanim papiloma virusom.
Kondilomi se javljaju na toplim, vlažnim površinama tela. Kod muškaraca se javljaju na rubu glavića i ispod kožice koja prekriva glavić kod neobrezanih muškaraca.
Kod žena se javljaju na vulvi, na vaginalnim zidovima, grliću i koži oko spoljnih polnih organa. Mogu se kod oba pola razviti i oko analnog otvora.
Obično se javljaju oko 1 do 6 meseci posle infekcije i rastu vrlo brzo (naročito u trudnoći i kod imunokompromitovanih) i mogu dostići velike karfiolaste formacije.
Dijagnoza se postavlja upečatljivom slikom ili biopsijom (uzimanje uzorka i posmatranje pod mikroskopom).
Posebne vrste HP virusa imaju maligni potencijal kao što su HPV 16 I 18 koje kod žene dokazano izazivaju premaligne, a posle nekoliko godina i maligne promene na grliću materice.
Njihovo lečenje svodi se na hiruške tehnike uklanjanja skalpelom ili laserom, a može se uraditi i krioterapija. Neke hemijske supstance su takođe od pomoći kao što su 3 hlor sirćetna kiselina i fluorouracil. Promene pokazuju težnju ka hronicitetu i ponovnom javljanju, dosta su uporne i zahtevaju ponovne tretmane.





Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

trinaest − jedan =

Sva prava zadržana. Ginekos Plus © 2017
Maintenance by Responsive